Лютичаш
Лю́тичаш, лу́тичаш[1] — Одеран а, Эльбин йукъахь даьхначу полабийн тайпанийн бертан экзоэтноним.
Шеш шайха оцу тайпанан берто олу вильхой (нем. Wilzen, Wilsen, Wilciken, Wilkinen) йа велеташ (нем. Wieleten, Welataben; пол. Wieleci). Франкийн историко Эйнхарда хьахадо, вильхоша олура шайх велатабианаш[2].
Немцойн хьосташкахь сих-сиха хьехабо венедаш йа вендаш. X бӀешарахь велеташ хуьлу бевзаш лютичаш санна.
Цхьаьна тайпанан бертах олу полабийн славянаш — хӀокху заманан къилбаседан, къилбаседа-малхбузен, малхбален Германин автохтонан VII бӀешеран славянийн бахархой. Лютичаш боцуш, полабийн славянашна йукъаболхара тайпанийн берташ бодричийн (ободритийн йа ререгийн) а, лужичанаш (лужицин сербаш, мильчанаш йа беккъа сербаш). Шешша лютичаш лаьттара доленчанех, ратарех, хижанех, черезпенянех, гавелянех, спревянех.
Этноним
Лютичийн тайпанан цӀе чекх са гуш маьӀна до слав.х.м *l'utitji «луьра, зуламе, къиза». Бакъду, кхечу тайпанан -ичаш чекхйовлу цӀарца йуьстича, гойту иза долара цӀерах Лютах схьайаьлла хилар. Wilzi/Wulzi хилла «тӀеман» цӀе тайпанан, цуо билгалдоккхуш хилла «берзлой» (*vьlci). Тера ду, и цӀе тотемах йаьлла хилар[3]. И массо этнонимаш билгалайоккху майралла а, доьналла а тайпанан дераллин а, къизаллин тӀекхаччалц[4]. Билгалдаккха деза, шайн цӀе "берзлой" а, велеташ а, тарло, кхоллайелла хила галйаьккхина алсамо шира цӀе хьесапехь цуьнан семантикин йухаойла йарехь: велеташ - "йаккхий, лекха" шолгӀа уьйр йу *velii "йоккха", амма кхин а шира кеп йу венедаш, цигара йу немцойн цӀераш Winden "лужичанаш".
Географи
Клавдий Птолемейс венедех (Οὐενέδαι) уггаре дукха къомах цхьаъ ду аьлла ЦӀарматин, уьш ховшийна Балтикин хӀордан бердйисте Вислин малхбалехьа. Венедел малхбалехьа бедйистехь бехара Птолемейца цхьа вельташ (Οὐέλται), церан цӀеро ассоциаций о малхбузаславянийн лютичашца-велеташца (veletabi германин йуккъерабӀешерийн хроникашкахь)[5]. Венедел къилбехьа бехара гифонаш, галиндаш, судинаш. Нагахь хьалхара тайпа ца довзахь, тӀаккха дисина шина къомо ассоциаци йо малхбаленпруссин балтийнмотт буьйцучу тайпанашца, Русехь уьш девза голядь а, ятвягаш (судовиташ) а санна.
Лютичаш бехара хӀинцалера немцойн федералан латтанийн Мекленбург — Хьалхара Померанин а, Бранденбург (Бранденбурган къилбаседехьара) мехкаш тӀаьхь. Ший а латта ду малхбузен Германин чохь.
«Баварин географан» кийсиг: Днайл къилбаседехьара гӀаланийн а, латтанийн а сурт хӀоттор. (1) Данийн дозанашна герга хевшинчарах, олу нортабтричаш (Nortabtrezi, ободриташ); церан область, чохь 53 гӀала йу, йекъна церан герцогаша. (1) Данийн дозанашна герга хевшинчарах, олу нортабтричаш (Nortabtrezi, ободриташ); церан область, чохь 53 гӀала йу, йекъна церан герцогаша. (2) Вильхой (Uuilci, лютичаш), церан 95 гӀала а, 4 область а йу[6].
Историкан Д. Е. Мишинан хетарехь, лютичийн (вильхойн) тайпа Veletabi цӀарца хьахадо 965 шарахь Тортосера Ӏарбийн меттан совдегархочо а, новкъахочо а ИбрахӀим ибн Якъуба, цуьнан хаамаш Ӏалашдира географан аль-Бакрин сочиненехь «Некъийн а, пачхьалкхийн а жайнехь» (1068 шо гергга)[7].
Лютичашца ламастехь идентификаци йо суковско-дзедзицки оьздангаллин векалш.
Динаш а, оьздангалла а
Билгалдахарш
- ↑ Карамзинъ Н. М. Исторія государства Россійского: в 3 кн. — 5-е изд. — СПб.: Типогр. Э. Праца, 1842—1844. — Кн. 1, т. 1. — 1842. — С. 17—33 (2-я паг.).
- ↑ Medieval Sourcebook: Einhard: The Life of Charlemagne (Complete). ТӀекхочу дата: 2014 шеран 9 апрель. Архивйина 2008 шеран 14 майхь
- ↑ Члены мужских союзов вообще нередко связываются с волками, ср.: Иванчик А. И. Воины-псы. Мужские союзы и скифские вторжения в Переднюю Азию Архиван копи 2014 шеран 7 апрелехь дуьйна Интернетан архив#Проекташ
- ↑ Топоров В. Н. Вокруг «лютого зверя» (голос в дискуссии) // Балто-славянские исследования 1986. М.: Наука, 1988. С. 252—253.
- ↑ Велеты. См. словарь Фасмера: волот
- ↑ БАВАРСКИЙ ГЕОГРАФ. ТӀекхочу дата: 2009 шеран 3 сентябрь. Архивйина 2008 шеран 21 мартехь
- ↑ Мишин Д. Е. Ас-Сакалиба (славяне) в исламском мире в раннем средневековье. — М.: Институт востоковедения РАН, 2002. — С. 46-47.
Литература
- Адам Бременский, Гельмольд из Босау, Арнольд Любекский. Славянские хроники / Пер. с лат. И. В. Дьяконова, Л. В. Разумовской. — М.: СПСЛ; Русская панорама, 2011. — 584 с. — (MEDIÆVALIA: средневековые литературные памятники и источники). — ISBN 978-5-93165-201-6.
- Бодрухин В. Н. Славяне и немцы в истории Бранденбурга (X—XIII вв.). — Луганск, 2000.
- Гельмольд фон Бозау. «Славянская хроника». — М.: Наука, 1963. — 300 с. — (Памятники средневековой истории народов Центральной и Восточной Европы).
- Гильфердинг А. Ф. Когда Европа была нашей. История балтийских славян — М.: ЭКСМО, 2010. — 320 c. — (Древняя Русь).
- Гильфердинг А. Ф. История балтийских славян. — М.: Русская панорама, Русско-Балтийский информационный центр «БЛИЦ», 2013. — 704 с. — (Возвращенное наследие: памятники исторической мысли). — ISBN 978-5-93165-227-6.
- Павинский А. И. Полабские славяне в борьбе с немцами. VIII-XII вв. — М.: Книжный дом ЛИБРОКОМ, 2015. — 178 с. — (Академия фундаментальных исследований: история). — ISBN978-5-397-04989-4 (Ориг. изд.: СПб., 1871).
- Успенский Ф. И. Первые славянские монархии на Северо-Западе. — СПб.: Изд-во Слав. благотвор. комитета, 1872. — 266; XIII с.
- Херрман Йоахим. Ободриты, лютичи, руяне / Пер. с нем. Г. С. Лебедева // Славяне и скандинавы: Сб. / Под ред. Е. А. Мельниковой. — М.: Прогресс, 1986. — С. 338-359.
- Helmolda Kronika Słowian, tł. Józef Matuszewski, wstęp i komentarz Jerzy Strzelczyk, PIW Warszawa 1974
- Kronika Thietmara, tłum. M.Z. Jedlicki, Kraków 2002, ISBN 83-7052-568-7.
- Magistri Adami Bremensis gesta Hammaburgensis ecclesiae pontificum,[in:] Monumenta Germaniae Historica, Scriptores in usum scholarum 2, B. Schmeidler (ed.), Hannover 1917.
- Zakrzewski S., Opis grodów i terytoriów z północnej strony Dunaju czyli tzw. Geograf bawarski, Lwów 1917 (wersja elektroniczna: [1]).
- Lübke Ch., Powstanie i istota Związku Luciców. Jedna z konsekwencji chrystianizacji Europy wschodniej w X stuleciu, w: Chrześcijańskie korzenie. Misjonarze, święci, rycerze zakonni, red. S. Sterna-Wachowiak, Poznań 1997, s. 51-64, ISBN 83-903353-4-4.
- Lübke Ch., The Polabian alternative: paganism between Christian Kingdoms, w: Europe around the year 1000, ed. P. Urbańczyk, Warszawa 2001, s. 379—389, ISBN 83-7181-211-6.
- Sochacki J., Związek Lucicki — między Polską a cesarstwem do 1002 r., «Slavia Antiqua», t. 47 (2006), s. 17-48, ISSN 0080-9993.
- Labuda G., O zakresie rzekomych uprawnień Królestwa Niemieckiego i Marchii Brandenburskiej nad całym Pomorzem we wczesnym średniowieczu, «Roczniki Historyczne», t. 73 (2007), s. 17-34, ISSN 0324-8585
- Strzelczyk J., Połabszczyzna zapomniana. Część V: Nakon, czyli Obodrzyci ponownie na drodze do własnego bytu, «Przegląd Zachodniopomorski», t. 21 (50) (2006), z. 3, s. 7-20, ISSN 0552-4245
- Wachowski K., Słowiańszczyzna Zachodnia, Wydawnictwo Poznańskiego Towarzystwa Przyjaciół Nauk, Poznań 2000.
- Christiansen, Erik. The Northern Crusades(бил-боцу.). — London: Penguin Books, 1997. — С. 287. — ISBN 0-14-026653-4.
- Herrmann, Joachim. Die Slawen in Deutschland(бил-боцу.). — Berlin: Akademie-Verlag GmbH, 1970. Кеп:De icon