Гаусс, Карл Фридрих

1000 йукъара цхьа йаззам
Хӏара йаззам РУВИКИ чуьра бу — маьрша энциклопеди
Карл Фридрих Гаусс
Carl Friedrich Gauß
Carl Friedrich Gauss.jpg
Вича тиллина цӀе нем. Johann Carl Friedrich Gauß
Вина терахь 1777 шеран 30 апрель({{padleft:1777|4|0}}-{{padleft:4|2|0}}-{{padleft:30|2|0}})
Вина меттиг Брауншвейг
Кхелхина терахь 1855 шеран 23 февраль({{padleft:1855|4|0}}-{{padleft:2|2|0}}-{{padleft:23|2|0}}) (77 шо)
Кхелхина меттиг Гёттинген
Пачхьалкх
ГӀуллакхан тайпа математика, механика, физика, астрономия
Да Gebhard Dietrich Gauss[3]
Нана Dorthea Benze[3]
Зуда
  • Жоанна Остофф (1780–1809)
  • Фредерика Вильгельмина Валдек (1810 - 1831)
Бераш
  • Жозеф (1806–1873)
  • Вильгельмина Wilhelmina (1808–1846)
  • Луис (1809–1810)
  • Евгений (1811–1896)
  • Вильгель (1813–1879)
  • Тереза (1816–1864)
СовгӀаташ
Куьг таӀор Автографан сурт
РУВИКИ.Медиа логотип Медиафайлаш РУВИКИ.Медиа чохь

Иога́нн Карл Фри́дрих Га́усс (нем. Johann Carl Friedrich Gauß; 1777 шеран 30 апрель, Брауншвейг — 1855 шеран 23 февраль, Гёттинген) — гӀарваьлла немцойн математик, механик, физик, астроном[4]. Лоруш ву массо а заманийн тоьллачарах математик, «математикийн паччахь»[5]. Мидал Коплин лауреат (1838 шо), кхоьчу пачхьалкхара Шведийн а (1821 шо), Российн (1824 шо) а Ӏилманийн академийн декъашхо, ингалсан Лондонан паччахьан йукъараллин.

Гаусс вина цӀа (ца дисна)
Брауншвейгехь йолу Гауссан памятник. Цунна тӀехь биллина бу 17 зӀенар йолу седа
Braunschweig Gauss-Denkmal 17-eckiger Stern.jpg
Гаусс. 1828 шо
Гаусс а, Вебер а. Гёттингенехь йолу скульптура.

Оьрсийн маттахь йазйинарш

[нисйе бӀаьра | нисйе]
  • Гаусс К. Ф.  Избранные геодезические сочинения. Т. 1. — М.: Геодезиздат, 1957.
  • Гаусс К. Ф.  Исследования по оптике. — 2011, НИЦ «Регулярная и хаотическая динамика». ISBN 978-5-93972-871-3.
  • Гаусс К. Ф.  Общие исследования о кривых поверхностях. В сборнике: Основания геометрии. — М.: ГИТТЛ, 1956.
  • Гаусс К. Ф.  Отрывки из писем и черновиков, относящиеся к неевклидовой геометрии. В сборнике: Основания геометрии. — М.: ГИТТЛ, 1956.
  • Гаусс К. Ф. Пояснение возможности построения семнадцатиугольника. Историко-математические исследования. № 21. Наука. М. 1976. С. 285—291
  • Гаусс К. Ф.  Труды по теории чисел. Перевод Б. Б. Демьянова, общая редакция И. М. Виноградова, комментарии Б. Н. Делоне. — М.: Изд-во АН СССР, 1959.

Билгалдахарш

[нисйе бӀаьра | нисйе]
  1. http://www.maa.org/publications/maa-reviews/50th-imo-50-years-of-international-mathematical-olympiads
  2. http://link.springer.com/content/pdf/10.1007%2F978-3-642-14565-0_3.pdf
  3. 1 2 de Pas L. v. Genealogics (инг.) — 2003.
  4. Боголюбов. 1983. с 121—123
  5. Гиндикин С. Г.  Рассказы о физиках и математиках. — М.: МЦНМО, 2001.  Глава «Король математиков».

Литература

[нисйе бӀаьра | нисйе]

Хьажоргаш

[нисйе бӀаьра | нисйе]