БӀаста
БӀаста (лат. Árctium) — Астран, йа Чохезезагнарш доьзалера шина шеран ораматийн тайпа. Ораматаш дика девза шен зазанца, церан арахьара гӀаш йукепара-ира ду, хьевзина а долуш чаккхегахь. И чеккхенаш бахьнехь чӀогӀа хьерча тӀаргӀанех, атта бедарш тӀелета. Тайпанна йуъайогӀу 20 кеп гергга. Дукхаха йолу кепаш — дарбане йу.
ЦӀе
Тайпанан латининан цӀе Arctium схьайаьлла латинеозийна желтойн бӀаьстенан цӀарах — желт. arcion, йа arceion[1], йа arktion[2], дуьххьала хьахийна долу Диоскорида.
Фасмер Максан хетарехь, оьрсийн дош лопух (йа лапу́х), иштта маьӀнаца цуьнан гергара долу славянийн шуьйра гӀаш долу ораматаш — укр. лопу́х, белорус. лапу́х, дзядоўнік, болг. ло́пуш, сербохорв. ло̀пух, словен. lopúh, чех. lopuch, lopouch, пол. łopuch, łopian — гергара ду лит. lãpas «гӀан». Цул сов, Фасмера гайтина дош лопух дешах лопата а, лапа а тера хилар[3].
В. И. Дала МаӀнийн дошамехь йалайо бӀаьстенна кхин оьрсийн меттигера цӀераш: лапух, лапушник, лопуха, дедовник, мордвин, гӀезало[4], лопуга, лопешник[5], репей, репейник, репьяк, репенник, репник, репец, лепельник, жӀаьла[6]. Фасмер Максас йуза исписка: дедо́к, схьадаьлла «дедех — йашанза можах тера баьӀашшах»[7].
Ботаникин сурт хӀоттор
Тайпанан векал — шина шеран орамат, баӀ санна Ӏитта ца луш йаккхий[1] бецан ораматаш. Уггаре йоккхачу кепан йоккха бӀаьстан (Arctium lappa), кхочу 3 м[8].
Кепаш
Цхьайерш царех:
БӀастенах доьзна кицанаш
Билгалдахарш
- ↑ 1 2 3 Юзепчук С. В., Сергиевская Е. В. Лопух — Arctium // Флора СССР / Ботанический институт имени В. Л. Комарова Академии наук СССР; Начато под руководством и под главной редакцией акад. В. Л. Комарова; Редакторы тома Б. К. Шишкин и Е. Г. Бобров. — М.—Л.: Изд-во Академии наук СССР, 1962. — Т. XXVII. — С. 93—107.
- ↑ Ботанико-фармакогностический словарь: Справ. пособие / К. Ф. Блинова, Н. А. Борисова, Г. Б. Гортинский и др.; Под ред. К. Ф. Блиновой, Г. П. Яковлева. — М.: Высш. шк., 1990. — С. 207. — ISBN 5-06000085-0.
- ↑ лопух // Этимологический словарь русского языка = Russisches etymologisches Wörterbuch : в 4 т. / авт.-сост. М. Фасмер ; пер. с нем. и доп. чл.‑кор. АН СССР О. Н. Трубачёва, под ред. и с предисл. проф. Б. А. Ларина [т. I]. — Изд. 2-е, стер. — М. : Прогресс, 1986—1987.
- ↑ Лапуга // Толковый словарь живого великорусского языка : в 4 т. / авт.-сост. В. И. Даль. — 2-е изд. — СПб. : Типография М. О. Вольфа, 1880—1882.
- ↑ Лопуга // Толковый словарь живого великорусского языка : в 4 т. / авт.-сост. В. И. Даль. — 2-е изд. — СПб. : Типография М. О. Вольфа, 1880—1882.
- ↑ Репей // Толковый словарь живого великорусского языка : в 4 т. / авт.-сост. В. И. Даль. — 2-е изд. — СПб. : Типография М. О. Вольфа, 1880—1882.
- ↑ дедок // Этимологический словарь русского языка = Russisches etymologisches Wörterbuch : в 4 т. / авт.-сост. М. Фасмер ; пер. с нем. и доп. чл.‑кор. АН СССР О. Н. Трубачёва, под ред. и с предисл. проф. Б. А. Ларина [т. I]. — Изд. 2-е, стер. — М. : Прогресс, 1986—1987.
- ↑ Arctium lappa Архиван копи 2015 шеран 17 апрелехь дуьйна Интернетан архив#Проекташ // Flora of North America.(ингалс.)
- ↑ NCU-3e. Names in current use for extant plant genera. Electronic version 1.0. Entry for Arctium L. Архиван копи 2009 шеран 7 майхь дуьйна Интернетан архив#Проекташ (Хьаьжина 31 августехь 2009)
- ↑ Опухать // Толковый словарь живого великорусского языка : в 4 т. / авт.-сост. В. И. Даль. — 2-е изд. — СПб. : Типография М. О. Вольфа, 1880—1882.
- ↑ Стрижёв А. В. Календарь русской природы. — 3-е изд., перераб. — М.: Моск. рабочий, 1981. — С. 209.
Литература
- Лопух // Энциклопедический словарь Брокгауза и Ефрона: В 86 томах (82 т. и 4 доп.). — СПб., 1890—1907.
- Лопух // Ломбард — Мезитол. — М. : Советская энциклопедия, 1974. — (Большая советская энциклопедия#Третье издание / гл. ред. А. М. Прохоров ; 1969—1978, т. 15).
- В. П. Махлаюка. Лопух // Лекарственные растения в народной медицине.
- Дмитрий Донсков. Лопухи совсем не «лопухи»!(оьр.) // Наука и жизнь. — 2019. — № 1. — С. 102—106.
Хьажоргаш
- Arctium: информация о таксоне в проекте «Плантариум» (определителе растений и иллюстрированном атласе видов).
- Arctium(ингалс.): таксонех болу хаамаш Tropicos сайт тӀехь бу.