Цхьорой
Цхьорой — тайпа дехаш дара ГӀулой хина йерриге бассейн дӀалаьцна, дукхах йолу йарташ аьтту бердйстехь хила, Нелх а, Коькке а йиссалц. Цхьорой мехкан дозанаш хила къилбехьа пхейшца, малхбалехьа нохчийн тайпанашца маьлхий, кей, аьккхий, къилбаседехьа орстхошца, малхбузехьа гӀалгӀайн хамхой тайпанца[1]. Ширачу хьосташкахь цхьорой нохчийн къоман йукъатухуш бу[2], 1897 шеран энциклопедехь нахче бу аьлла билгалдина ду[3].
Кавказан таллархочу Бержес А. П. нохчи бу аьла билгал баьхна цхьорой[4].
Цхьорой тайпана йу гаплотоба L3 иштта оцу тобана йукъадогӀу тайпанаш: аккхий, кей, белхорой, цорхой, харачой, чермой, кхин дишний, элистанжхой, пхьамтой, мужухой тайпанийн цхьадолу некъеш а[5].
Билгалдахарш
- ↑ Сулейманов, 1978, с. 64-65.
- ↑ П. Надеждин Природа и люди на Кавказе и Закавказом. По рассказам путешественников, поэтическим произведениям А. Пушкина, Лермонтова, Я. Полонскаго и ученым изследованиям. Учебное пособие для учащихся. СПб: в тип. В. Демакова, 1869. С. 109
- ↑ Энциклопедiя военныхъ и морскихъ наукъ. Сост. подъ главною редакцiей генерала отъ инфантерiи, заслуженнаго профессора Николаевской Академии Ген. Штаба. Т. VIII. СПб.: Тип. В. Безобразова и Комп., 1897. С. 256
- ↑ http://elib.shpl.ru/ru/nodes/35648-berzhe-a-p-chechnya-i-chechentsy-tiflis-1859
- ↑ О происхождении чеченского и ингушского народов в свете данных генетических исследований. Чокаев Х. К., Чокаев А. Х., Арсанов П. M. (2014). Архивйина 2022 шеран 16 майхь
Литература
- Сулейманов А. С. II часть: Горная Ингушетия (юго-западная часть), Горная Чечня (центральная и юго-восточная части) // Топонимия Чечено-Ингушетии: в IV частях (1976-1985 гг.) / Ред. А. Х. Шайхиев. — Грозный: Чечено-Ингушское книжное изд-во, 1978. — 289 с. — 5000 экз.